Pitanje "Šta znači sigurica?" traži trezven pogled na strategije. Strategija klađenja obećava red tamo gde vlada slučaj, a u kladionici se mnogo priča o sistemima koji uvek dobijaju. Stvarnost je skromnija: strategija ne briše maržu, ali ulog drži u granicama, a odluke čini merljivim. Ovaj pregled objašnjava šta strategija može, a šta ne može, kako se pravi sopstveni plan i zašto obećanja o sigurnoj zaradi ne treba shvatiti ozbiljno.
Strategija klađenja je skup pravila koja igrač postavi pre prvog tiketa: na koja takmičenja se kladi, koje vrste opklada bira, koliki je ulog i kada staje. Da li strategije klađenja funkcionišu određuje ono što se od njih traži. Nijedna ne menja opkladu sa negativnim očekivanjem u dobitnu, jer je marža ugrađena u svaku kvotu. Njena stvarna vrednost je disciplina: manje tiketa iz impulsa, ulozi u budžetu i evidencija koja pokazuje šta radi, a šta ne.
Kako napraviti strategiju klađenja? Najpre se zada mesečni iznos čiji gubitak igrač podnosi bez posledica, a iz njega se izvodi ulog po tiketu. Posle toga dolaze lige i sportovi koje igrač stvarno prati, jer poznavanje timova vredi više od slučajnih kombinacija. Treći korak je vrsta opklade: pojedinačne opklade i kraći tiketi imaju manju maržu od dugih kombinacija. Svaki tiket se zapisuje sa kvotom, ulogom i ishodom, pa se posle mesec dana plan meri brojkama.
Šta znači sigurica? U žargonu kladionica to je tiket ili par za koji se tvrdi da ne može da padne, obično uz nisku kvotu ili „dojavu“ o nameštenoj utakmici. Sigurica ne postoji: favorit sa kvotom 1,20 po sopstvenoj kvoti gubi približno jednom u šest mečeva, a niz takvih parova rizik samo množi. Plaćene dojave i „nameštene“ utakmice po pravilu su prevara, dok je učešće u nameštanju krivično delo. Sigurnija od svake sigurice je granica uloga koju igrač ne prelazi.
Kao iznos koji igrač može da izgubi bez ikakvih posledica. Od njega se zatim računa ulog po tiketu.
Fiksan ulog drži troškove u okviru budžeta i sprečava impulsivne skokove, a evidencija sa istim ulogom jasnije pokazuje šta radi, a šta ne.
Posle mesec dana, prema brojkama iz evidencije. Tada se vidi koje lige i vrste opklada donose rezultat, a koje samo trošak.
Marža ostaje u svakoj kvoti, pa jurenje gubitka samo povećava trošak. Realan cilj za većinu igrača je zabava sa unapred određenim troškom.
Pojedinačne opklade i kraći tiketi imaju manju maržu, dok se kod dugih kombinacija marža svakog para gomila na istom ulogu.
Pauza prekida impulsivne tikete i daje vreme da se plan uporedi sa evidencijom pre nego što se nastavi sa istim ulogom.