Питање "Шта значи сигурица?" тражи трезвен поглед на стратегије. Стратегија клађења обећава ред тамо где влада случај, а у кладионици се много прича о системима који увек добијају. Стварност је скромнија: стратегија не брише маржу, али улог држи у границама, а одлуке чини мерљивим. Овај преглед објашњава шта стратегија може, а шта не може, како се прави сопствени план и зашто обећања о сигурној заради не треба схватити озбиљно.
Стратегија клађења је скуп правила која играч постави пре првог тикета: на која такмичења се клади, које врсте опклада бира, колики је улог и када стаје. Да ли стратегије клађења функционишу одређује оно што се од њих тражи. Ниједна не мења опкладу са негативним очекивањем у добитну, јер је маржа уграђена у сваку квоту. Њена стварна вредност је дисциплина: мање тикета из импулса, улози у буџету и евиденција која показује шта ради, а шта не.
Како направити стратегију клађења? Најпре се зада месечни износ чији губитак играч подноси без последица, а из њега се изводи улог по тикету. После тога долазе лиге и спортови које играч стварно прати, јер познавање тимова вреди више од случајних комбинација. Трећи корак је врста опкладе: појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу од дугих комбинација. Сваки тикет се записује са квотом, улогом и исходом, па се после месец дана план мери бројкама.
Шта значи сигурица? У жаргону кладионица то је тикет или пар за који се тврди да не може да падне, обично уз ниску квоту или „дојаву“ о намештеној утакмици. Сигурица не постоји: фаворит са квотом 1,20 по сопственој квоти губи приближно једном у шест мечева, а низ таквих парова ризик само множи. Плаћене дојаве и „намештене“ утакмице по правилу су превара, док је учешће у намештању кривично дело. Сигурнија од сваке сигурице је граница улога коју играч не прелази.
Као износ који играч може да изгуби без икаквих последица. Од њега се затим рачуна улог по тикету.
Фиксан улог држи трошкове у оквиру буџета и спречава импулсивне скокове, а евиденција са истим улогом јасније показује шта ради, а шта не.
После месец дана, према бројкама из евиденције. Тада се види које лиге и врсте опклада доносе резултат, а које само трошак.
Маржа остаје у свакој квоти, па јурење губитка само повећава трошак. Реалан циљ за већину играча је забава са унапред одређеним трошком.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.
Пауза прекида импулсивне тикете и даје време да се план упореди са евиденцијом пре него што се настави са истим улогом.