На "Како зарадити на кладионици?" одговара трезвен поглед на стратегије. Од стратегије се очекује ред у игри случаја, а по кладионицама круже приче о системима који никад не губе. Стварност је скромнија: стратегија не брише маржу, али улог држи у границама, а одлуке чини мерљивим. Преглед показује границе стратегије, пут до сопственог плана и разлог да се обећања о сигурној заради не схвате озбиљно.
Стратегија клађења на голове честа је тема међу играчима у Srbiji, јер се опкладе на укупан број голова и на то да ли оба тима дају гол играју у готово сваком фудбалском тикету. Таква стратегија полази од података: просек постигнутих и примљених голова, форма у последњих неколико кола, повреде нападача и услови утакмице. Бројке олакшавају процену вероватноће, али их има и кладионица, која је по њима већ одредила квоту. Предност постоји само где играч зна нешто што квота још не садржи.
Како победити кладионицу? На дужи рок то успева малом броју играча, и то онима који траже грешке у квотама, држе строге евиденције и прихватају да ће им кладионица ограничити налог ако стално добијају. Како зарадити на кладионици није питање трика, већ тачности процене и величине марже: кад је процена једнако добра као кладионичарска, маржа сваког тикета односи део улога. Већини играча реалан циљ је забава са унапред задатим трошком, а не зарада, и без враћања изгубљеног.
Како направити стратегију клађења? Најпре се зада месечни износ чији губитак играч подноси без последица, а из њега се изводи улог по тикету. Затим се бирају лиге и спортови које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација. Трећи корак је врста опкладе: појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу од дугих комбинација. На крају се сваки тикет бележи са квотом, улогом и исходом, а после месец дана план се проверава према бројкама.
Пауза прекида импулсивне тикете и даје време да се план упореди са евиденцијом пре него што се настави са истим улогом.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.
Фиксан улог држи трошкове у оквиру буџета и спречава импулсивне скокове, а евиденција са истим улогом јасније показује шта ради, а шта не.
Квота, улог и исход сваког тикета. Без тих бројева план не може да се провери, па стратегија остаје само осећај.
Не постоји. Фаворит са квотом 1,20 по самој квоти губи отприлике сваки шести пут, а плаћене дојаве о намештеним утакмицама су по правилу превара.