Појам "руке у карипском pokeru" тражи кратак преглед игре. Карипски poker је игра са пет карата против дилера, без блефа и без противника за столом. Од класичног pokera узима само јачину руку, а све остало решавају анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, зна и где игра највише кошта и када је боље одустати у току руке.
Руке у карипском pokeru рангирају се као у класичном pokeru: од највише карте, преко пара, два пара, три исте, кенте, боје и фула, па све до poker руке, кента боје и краљевске боје. Исплата за позив расте са јачином руке, обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју. У многим салама највећа исплата има горњу границу, па табела на столу говори више од општег списка. Јака рука вреди много само када се дилер квалификује.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са фиксним улогом, углавном везана за прогресивни џекпот. Плаћа се за јаку руку играча, обично од боје навише, независно од дилера, а краљевска боја доноси цео фонд или његов велики део. Како су такве руке ретке, предност куће на бонусу је много већа него на главној игри, осим када фонд нарасте необично високо. За већину играча то је лутрија поред стола, и тако је треба и играти.
Не смеју, нити да их размењују, јер би то променило изгледе; свака рука игра се самостално против дилера.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.
Обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју, али многе сале ограничавају највећу исплату, па важи табела са стола.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.